Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju je pravno obavezujući dokument kojim se uređuje odnos između davaoca i primaoca izdržavanja. Ovim ugovorom se obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, dok se davalac izdržavanja obavezuje da ga izdržava i brine o njemu do kraja njegovog života, te da ga posle smrti sahrani.

Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja jedan od načina da se obezbedi podrška i briga za starije osobe, te da se osigura da imaju adekvatne uslove za život i brigu do kraja svog života. U ovom ugovoru, davalac izdržavanja se obavezuje da plaća troškove života i brine o primaocu izdržavanja, uključujući brigu o njihovom zdravlju, ishrani i smeštaju.

Primalac izdržavanja ima obavezu da prenese svojinu na davaoca izdržavanja, što može biti bilo koja vrsta stvari ili prava. Ovo se obično radi kao naknada za brigu i podršku koju primaoc izdržavanja dobija od davaoca izdržavanja.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je pravno obavezujući dokument i mora biti sastavljen u pisanom obliku kako bi se obezbedila jasnoća i preciznost u pogledu prava i obaveza ugovornih strana. Preporučuje se da se ugovor o doživotnom izdržavanju sastavi uz pomoć advokata, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i zaštita interesa obe strane.

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora, javni beležnik je dužan da ugovorne strane naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom ugovor je ništav.